PODRŠKA RAZVOJU LOKALNE DEMOKRATIJE I AKTIVNOG GRAĐANSTVA

Organizacije civilnog društva nisu direktno uključene u proces pregovora o pristupanju Srbije u Evropsku uniju (EU), ali je izuzetno značajno da budu dobro informisane, da prate, da razumeju sadržaj i tempo pristupnih pregovora po poglavljima u okviru kojih prepoznaju prostor za svoje delovanje i da, shodno svojim kapacitetima, u kontinuitetu svojim predlozima pružaju konkretan doprinos kvalitetu i transparentnosti rada uspostavljenih pregovaračkih mehanizmima. Upravo u tome je i uloga civilnog društva da kroz praćenje procesa EU integracija utiče na povećanje odgovornosti i transparentnosti u radu organa javnih vlasti i na taj način doprinese demokratskim reformama u Srbiji.

Organizacije civilnog društva dobijaju na značaju i u procesu definisanja javnih politika, što je u skladu sa Zakonom o planskom sistemu koji je usvojen u aprilu, a koji je stupio na snagu u decembru 2018. godine. Ovaj Zakon po prvi put unosi metodološke osnove u domenu usvajanja i sprovođenja javnih politika, odnosno, definiše proces i bitne elemente javnih politika, a posebno ističe da se u ceo proces definisanja i sprovođenja javnih politika moraju uključiti sve zainteresovane strane i ciljne grupe iz reda građana i privrednih subjekata, udruženja građana, naučno-istraživačkih, strukovnih i drugih organizacija, kao i predstavnici državnih organa, lokalnih vlasti i ostalih učesnika u planskom sistemu koji sprovode ili u odnosu na koje se sprovodi konkretna javna politika. Na ovaj način mehanizam javno-privatnog dijaloga i formalno dobija na značaju.

Javno-privatni dijalog je proces komunikacije u vezi sa poslovima od javnog interesa, a pre svega u vezi sa sadržinom propisa i načinom njihove primene. U javno-privatnom dijalogu učestvuju s jedne strane građani, privreda i organizacije civilnog društva, a s druge strane predstavnici države, lokalnih samouprava, javnih preduzeća i ostalih institucija. Cilj javno-privatnog dijaloga je da se kroz formalni ili neformalni proces komunikacije definišu zajednički ciljevi. Učešće civilnog društva trebalo bi da odražava potrebu države i vlade da utvrde svoj legitimitet i poboljšaju transparentnost, kvalitet i efikasnost javne politike.

U skladu sa Zakonom o planskom sistemu, a povodom izrade Strategije industrijske politike Republike Srbije za period 2021-2030, organizovan je proces javno-privatnog dijaloga. Stručnu podršku je pružila Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju (GIZ), a Privredna komora Srbije (PKS) je tokom maja i juna 2019. godine organizovala javno-privatne dijaloge u 13 gradova širom Srbije na kojima su učestvovali predstavnici privrede i druge zainteresovane strane iz svih regiona Srbije. Prema iznetim podacima u Strategiji, u javno-privatnom dijalogu je učestvovalo ukupno 363 učesnika, od čega 224 preduzeća, 13 privrednih asocijacija, klastera i naučno-tehnoloških parkova, 32 predstavnika akademske zajednice (fakulteti, više i srednje škole) i 14 državnih institucija i predstavnika gradova. Ono što je bilo novina jeste metod organizacije dijaloga koji je omogućio da svi učesnici imaju aktivno učešće u svim tematskim sesijama. Ovakav pristup predstavlja pomak u odnosu na pređašnju praksu usvajanja strateških dokumenata, te je proces bio inkluzivan.

Nacionalni konvent o EU je uspostavljen kao platforma civilnog sektora za učešće i praćenje toka pregovora o pristupanju Srbije EU kroz otvoren dijalog i preporuke, sugestije i primedbe upućene institucijama Republike Srbije i EU, koje vode ovaj proces, utiče na njega kako bi bio u najboljem interesu građana da žive u uređenom društvu. Nacionalni konvent o EU svojim aktivnostima promoviše proces evropskih integracija Srbije i utiče na kreiranje pozitivnog stava građana prema EU.

Nacionalni konvent o EU je, nakon perioda u kojem je bio neformalna platforma koja je okupljala nevladine organizacije zainteresovane za praćenje procesa evropskih integracija Srbije, prerastao u zaseban entitet i formalnu organizaciju sa preko 750 članica organizovanih u 29 radnih grupa i 4 međusektorske radne grupe. Na osnovu praćenja i evaluacije napretka za svako pregovaračko poglavlje, sastavljene su brojne analize i preporuke, koje se objavljuju u godišnjoj Knjizi preporuka. Kroz niz zvaničnih državnih dokumenata u kojima se izričito pominje, Nacionalni konvent o EU ima formalizovanu poziciju nezavisnog aktera koji u svojstvu predstavnika zainteresovane javnosti (pre svega civilnog društva) ima pravo da daje predloge i preporuke koje su nadležni državni organi dužni da razmatraju. U isto vreme, Nacionalni konvent o EU je prepoznat i od strane same EU i brojnih međunarodnih aktera i donatora.

Radna grupa za pregovarčko Poglavlje 20 broji preko 80 članica među kojima su razna poslovna udruženja, klasteri, asocijacije malih i srednjih preduzeća, predstavnici lokalnih samouprava, naučne i akademske zajednice, predstavnici udrženja iz različitih grana privrede, nezavisni eksperti i dr. Radna grupa se aktivno uključuje u sve javne rasprave vezane za tematsko poglavlje, uključujući i javno-privatni dijalog za Strategiju industrijske politike 2021-2030. godine. Pored toga, Radna grupa za pregovaračko Poglavlje 20 svake godine je aktivna u diskusiji koju organizuje Ministarstvo finansija u vezi sa Programom ekonomskih reformi. U aprilu 2020. godine, Radna grupa za pregovaračko Poglavlje 20 je zajedno sa Radnom grupom 8 (Politika konkurencije) i 16 (Oporezivanje) organizovala virtuelnu sednicu “Program ekonomskih mera usmerenih ka otklanjanju posledica izazvanih Covid-19”. Pored toga, tokom maja je urađen i dokument „Osvrt na paket ekonomskih mera u vreme vanrednog stanja“.

CEPNVOtext

Preporuke organizacijama civilnog društva za aktivno učešće u procesu EU integracija

Jačanje kapaciteta organizacija civilnog društva za aktivno učešće u EU integracijama je neophodni preduslov za demokratski kredibilni proces reformi na putu Srbije u punopravno članstvo u Evropskoj uniji. Uključivanje je dvosmerni process koji podrazumeva potrebu uvažavanja organizacija civilnog društva kao aktera koji predstavljaju različite interese građana imajući u vidu nedvosmislenu opredeljenost zemlje ka punopravnom članstvu u EU.

Nedavnim usvajanjem Smernica za uključivanje organizacija civilnog društva u proces donošenja propisa i preporukama da se iste sprovode i na nivou lokalne samouprave, Vlada Republike Srbije prepoznala je ključni benefit uzajamne odgovornosti organa državne uprave i predstavnika organizacija civilnog društva u procesu donošenja i primene propisa. Cilj ove mere je da se organizacijama civilnog društva omogući da aktivno učestvuju, kako u procesu pripreme propisa i javnih politika, tako i u procesu njihove efektivne primene. Javno konsultovanje, kultura dijaloga kao i poštovanje različitosti omogućavaju stalno prisustvo i aktivno učešće organizacija civilnog društva u kreiranju zajedničkih odluka, pri čemu su saradnja i partnerstva na nivou lokalnih samouprava tj. na nivou vlasti najbližem građanima možda još i važniji za suštinsko razumevanje procesa EU integracije.

Smernice predviđaju konsultacije sa organizacijama civilnog društva, Nacionalnim konventom i Privrednom komorom Srbije, u rokovima i na način predviđen Odlukom o postupku razmatranja predloga pregovaračke pozicije u procesu pregovora o pristupanju Republike Srbije Evropskoj uniji.

Za organizacije civilnog društva važno je da prepoznaju da:

  • lokalne samouprave imaju ključnu ulogu u stvaranju povoljnog ambijenta za razvoj privrede i zapošljavanja
  • dobro upravljanje na lokalnom nivou podrazumeva izgrađenost organizacijskih kapaciteta i participativnih održivih mehanizama pripreme, izrade i praćenja efekata sektorskih razvojnih politika
  • kancelarije za lokalni ekonomski razvoj, lokalni saveti za zapošljavanje, socijalno ekonomski saveti, kancelarije za mlade, kancelarije za inkluziju, kancelarije za saradnju sa civilnim sektorom, kancelarije za EU projekte predstavljaju dobar mehanizam i sastavni su deo izgradnje i unapređivanja institucionalne memorije lokalne samouprave u povezivanju i koordinaciji aktivnosti različitih aktera uključenih u lokalni ekonomski razvoj
  • usvojene strategije i akcione planove lokalnog ekonomskog (održivog) razvoja treba periodično analizirati, pratiti i procenjivati njihove efekte po privredu, zapošljavanje, lokalnu zajednicu i u odnosu na kontinuirane promene u širem okruženju
  • modernizacija lokalne samouprave predstavlja mogućnost uključivanja OCD u praćenje i unapređivanje lokalnih administrativnih postupaka i kvaliteta pružanja usluga prema privredi i građanima (e-uprava, reforma javne uprave)
  • razvoj kapaciteta gradova i opština za primenu pravila o dodeli državne pomoći podrazumeva i adekvatno usklađivanje potreba državne pomoći sa politikom lokalnog razvoja
    izgradnja međusektorske saradnje i partnerstava, aktivno uključivanje OCD u proces konsultovanja prilikom donošenja, usvajanja i efektivne primene sektorskih javnih politika na lokalnom nivou je najvažniji preduslov za puni doprinos civilnog društva i lokalne samouprave ostvarivanju napretka ka EU integracijama.

 

Ovaj tekst je objavljen u okviru projekta „Lokalni privredni monitor”, uz finansijsku pomoć Evropske unije. Za sadržinu ovog teksta isključivo je odgovorna organizacija civilnog društva Centar lokalne demokratije LDA i ta sadržina nipošto ne izražava zvanične stavove Evropske unije. Projekat je deo programa „Pripremi se za učešće”, koji implementiraju Centar lokalne demokratije LDA, Centar za evropske politike – CEP, Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj – NALED i nezavisni medijski portal – European Western Balkans.

CEPtext

Find the latest bookmaker offers available across all uk gambling sites - Bets.Zone - Betting Zone Use our complete list of trusted and reputable operators to see at a glance the best casino, poker, sport and bingo bonuses available online.

 

    eu for citizen     EU za tebe       WBF Logo sajt        knjazevac        eu      logo ATB